Krastavac--Cucumis sativus
Strana 1 od 1
Krastavac--Cucumis sativus
Krastavac (Cucumis sativus) pripada porodici Cucurbitaceae (bundevke). To je jednogodišnja jednodomna biljka. Veliki je potrašač hrane a iz tri plodna listića ženskog cveta donosi plodove koji kod nekih sorti dostižu dužinui preko 50 cm. U mešanim kulturama pogodni su za gajenje sa komoračom, belim lukom, salatama, celerom, lukom. Treba izbegavati sadnju u blizini paradajza i radiča.
Za 5 nedelje nakon sadnje niče a za berbu stiće posle 20-28 nedelja. Odgovara mu zemljište pH 6,0-6,5. Kad se bere treba paziti da se ne ošteti vreža. Što se pre uberu, to je manja opasnost da su plodovi gorki.
Ako se gaji u plastenicima ili staklenicima za vreme proizvodnje rasadnog materijala optimalna temperatura je od 22-28 stepeni, dok za vreme formiranja plodova, temperaturu treba podesiti, danju 20-30 stepeni, a noću od 17-21 stepen celzijusa.
Krastavac prestaje da raste ako se temperature spuste ispod 12 stepeni, a isto tako i kod previsokih temperatura, iznad 32 stepena.
Veliki značaj ima provetravanje plastenika. Za normalnu oplodnju je potrebna minimalna temperatura od 14-16 stepeni, a cvetovi se neće otvarati ako su temperature niže od 12 stepeni, dok zametci otpadaju na 10-14 stepeni celzijusa.
Za vreme stvaranja plodova razlika između dnevne i noćne temperature ne bi smela varirati više od 5 stepeni.
Ova biljka ima korenov sistem slabo razvijen i prostire se uglavnom u plitkom površinskom sloju. Zato krastavac ne voli sušna razdoblja, treba redovno navodnjavati površinski sloj da bi biljka imala dovoljnu količinu vlažnosti za svoj rast i razvoj.
Najbolje je zalevati odstajalom vodom ili kišnicom, a voda ne bi smela da bude zagađena organskim kiselinama, bazama i solima.
U plastenicima gde je obezbeđeno zalevanje biljke (kap po kap), daje se jedan litar vode na dan po biljci, a kad porastu do prve žice, daje se dve litre vode.
Može se navodnjavati i brazdama, pošto se voda zagreva kad teče po toplom zemljištu, troši se oko 25 l vode po metru kvadratnom.
Orošavanje može dovesti do bolesti biljke pa se ne preporučuje. Biljku treba prskati protiv gljivične bolesti i plemenjače. Najefikasniji su preparati Mikal ili Alijet, a prskanje obaviti kad je biljka suha (bez rose).
Ovo povrće najbolje uspeva na humusnim, strukturnim, plodnim i toplim zemljištima, slabo kisele do neutralne reakcije, optimalna pH je od 5,8-6,8.
Zemljišta koja su bogata organskim materijama su veoma dobra za rast krastavca, dobro je ako postoji mogućnost đubrenja pregorelim stajnjakom. Gde su zemljišta topla i peskovita, ova biljka pušta duboko korenje, a inače je korenov sistem u plitkom, površinskom sloju.
Za 5 nedelje nakon sadnje niče a za berbu stiće posle 20-28 nedelja. Odgovara mu zemljište pH 6,0-6,5. Kad se bere treba paziti da se ne ošteti vreža. Što se pre uberu, to je manja opasnost da su plodovi gorki.
Ako se gaji u plastenicima ili staklenicima za vreme proizvodnje rasadnog materijala optimalna temperatura je od 22-28 stepeni, dok za vreme formiranja plodova, temperaturu treba podesiti, danju 20-30 stepeni, a noću od 17-21 stepen celzijusa.
Krastavac prestaje da raste ako se temperature spuste ispod 12 stepeni, a isto tako i kod previsokih temperatura, iznad 32 stepena.
Veliki značaj ima provetravanje plastenika. Za normalnu oplodnju je potrebna minimalna temperatura od 14-16 stepeni, a cvetovi se neće otvarati ako su temperature niže od 12 stepeni, dok zametci otpadaju na 10-14 stepeni celzijusa.
Za vreme stvaranja plodova razlika između dnevne i noćne temperature ne bi smela varirati više od 5 stepeni.
Ova biljka ima korenov sistem slabo razvijen i prostire se uglavnom u plitkom površinskom sloju. Zato krastavac ne voli sušna razdoblja, treba redovno navodnjavati površinski sloj da bi biljka imala dovoljnu količinu vlažnosti za svoj rast i razvoj.
Najbolje je zalevati odstajalom vodom ili kišnicom, a voda ne bi smela da bude zagađena organskim kiselinama, bazama i solima.
U plastenicima gde je obezbeđeno zalevanje biljke (kap po kap), daje se jedan litar vode na dan po biljci, a kad porastu do prve žice, daje se dve litre vode.
Može se navodnjavati i brazdama, pošto se voda zagreva kad teče po toplom zemljištu, troši se oko 25 l vode po metru kvadratnom.
Orošavanje može dovesti do bolesti biljke pa se ne preporučuje. Biljku treba prskati protiv gljivične bolesti i plemenjače. Najefikasniji su preparati Mikal ili Alijet, a prskanje obaviti kad je biljka suha (bez rose).
Ovo povrće najbolje uspeva na humusnim, strukturnim, plodnim i toplim zemljištima, slabo kisele do neutralne reakcije, optimalna pH je od 5,8-6,8.
Zemljišta koja su bogata organskim materijama su veoma dobra za rast krastavca, dobro je ako postoji mogućnost đubrenja pregorelim stajnjakom. Gde su zemljišta topla i peskovita, ova biljka pušta duboko korenje, a inače je korenov sistem u plitkom, površinskom sloju.
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Sub Avg 19, 2023 12:39 pm od Bran(ko)
» Barleria repens rosea
Pet Feb 10, 2017 9:25 pm od Admin
» Tibouchina urvilleana
Pet Feb 10, 2017 9:16 pm od Admin
» Murraya paniculata....Kineski jasmin
Pet Feb 10, 2017 9:05 pm od Admin
» Trachelospermum jasminoides
Pet Feb 10, 2017 8:30 pm od Admin
» Naklijavanje sjemena
Pet Feb 10, 2017 7:56 pm od Admin
» Male cake za uzgoj biljaka ;)
Čet Jan 19, 2017 1:38 pm od Admin
» Jacaranda mimosifolia - Jacaranda
Čet Sep 29, 2016 7:17 pm od Admin
» da li se mogu kod vas nabaviti rizomi achimenesau Beogradu i Srbiji ih nema
Čet Sep 29, 2016 6:31 pm od Admin