Visibaba Galanthus nivalis

Visibaba pripada porodici sunovratki (Amaryllidaceae). To je malena lukovičasta biljka, visoka svega petnaestak centimetara. Njeni plavičastozeleni uski, dugi listići imaju po sredini izrazito naglašeni uzdužni žleb. Oko dva centimetra duge spoljašnje latice uzdižu se i odvajaju od unutrašnjih, kraćih latica prošaranih zelenim ili žutim mrljama. Zvonast venčić stvara šest latica raspoređenih u dva kruga. Cvetovi su pognuti. Lukovice visibaba nemaju čvrste ljuske na površini, kao ostalo lukovičasto cveće. Miris visibaba je veoma slab.
Visibaba raste u listopadnim, mešanim ili zimzelenim, poplavnim nizijskim šumama na svežim, hranljivim, blago do umereno kiselim tlima i livadama.
Lukovice visibabe se sade od avgusta pa do polovine septembra. Galanthusu nivalisu najviše odgovara polumračno mesto, pa je najbolje osigurati mu slabiju senku retkog grmlja i drveća. Lukovice treba zasaditi na dubinu od 5 do 10 cm. Najbolje ih je zasaditi u grupama od po 15 do 20 lukovica, jer će bez obzira na to o kojoj se vrsti radi, tako lepše izgledati. Treba voditi računa da se ipak ostavi dovoljno mesta između lukovica, jer će svaka od njih da stvori jos brojne postrane lukovice, pa će za nekoliko godina pokriti čitavu površinu. Nakon cvetanja visibabe stvaraju plodove od po nekoliko semenki, koje treba ostaviti na biljci, jer one sadrže specifična ulja koja privlače mrave, koji ih raznose, i na ovaj način se biljka razmnožava