Ovdje ćete pronaći odgovore na Vaša pitanja,potrebna je samo registracija, zelimo vam prijatan boravak na nasem forumu.. Very Happy

Join the forum, it's quick and easy

Ovdje ćete pronaći odgovore na Vaša pitanja,potrebna je samo registracija, zelimo vam prijatan boravak na nasem forumu.. Very Happy
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga

Zadnje teme
» Barleria repens rosea
ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA I_icon_minitimePet Feb 10, 2017 9:25 pm od Admin

» Tibouchina urvilleana
ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA I_icon_minitimePet Feb 10, 2017 9:16 pm od Admin

» Murraya paniculata....Kineski jasmin
ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA I_icon_minitimePet Feb 10, 2017 9:05 pm od Admin

» Trachelospermum jasminoides
ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA I_icon_minitimePet Feb 10, 2017 8:30 pm od Admin

» Naklijavanje sjemena
ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA I_icon_minitimePet Feb 10, 2017 7:56 pm od Admin

» Male cake za uzgoj biljaka ;)
ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA I_icon_minitimeČet Jan 19, 2017 1:38 pm od Admin

» Jacaranda mimosifolia - Jacaranda
ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA I_icon_minitimeČet Sep 29, 2016 7:17 pm od Admin

» da li se mogu kod vas nabaviti rizomi achimenesau Beogradu i Srbiji ih nema
ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA I_icon_minitimeČet Sep 29, 2016 6:31 pm od Admin

» Jasminum tortuosum
ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA I_icon_minitimeUto Jun 14, 2016 6:57 pm od Admin

Mart 2021
PonUtoSreČetPetSubNed
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031    

Kalendar Kalendar

Ključne reči

dupli  rezančići  RAZMNOZAVANJE  

https://biljke.bosnianforum.com/t108-ideje-za-vrt
ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA Lol13

ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA

Ići dole

ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA Empty ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA

Počalji od Admin Sre Jan 22, 2014 9:31 am

Šljiva traži duboko rastresito i plodno yemljište za svoj uspešan razvoj. Najbolja su slabokiselna zemljišta gde se PH kreće od 6,5-7. Glavni tip zemljišta u nasim šljivarskim regionima gde se šljiva najviše gaji su parapodzoli. Šljiva ima veće zahteve za azotom i kaliumom a nešto manje za fosforom.
Šljiva se odlikuje razgranatim korenovim sistemom koji se razvija više površinski mada pojedine žile mogu prodreti i do dva metra dubine. Često razvija izdanke iz korena. Stablo može biti piramidalne ili okruglaste krune, nisko srednje visine ili visoko, odnosno od slabo bujnog do bujnog. Po vremenu zrenja postoje rane i pozne sorte.
Po obliku plodova šljive mogu biti:
-MIRABELE – sitniji okruglasti plodovi žute boje, koštica se uglavnom odvaja,
-RENKLODE – plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, žutih, ljubičastih, crvenkastih i ostalih boja pokožice.
-JAJASTE SLJIVE - izduženog su oblika i tamnije boje pokožice, čvrstog mesa, oštrih vrhova koštice.
-CEPAČE ili PLAVICE – pogodne su za industrijsku preradu, koštica se lako odvaja, pokožica plava, primer je požegaca.
-JAPANSKE ŠLJIVE – hibridi japanskih sa evropskim i americkim šljivama.
Rastojanje pri sađenju šljive u zavisnosti od oblika krune i bujnosti podloge:


Oblik krune Bujne podloge Slabobujne podloge


Piramida…………………  .7m x 5-6m…………………...6m x 5m


Vaza……………………..  .6m x 4m……………………..5m x 4m


Palmeta…………………...5m x 4m……………………..4m x 3m.


Prvi broj označava rastojanje između redova, a drugi između voćaka u redu.


NEKE SORTE ŠLJIVA I NJIHOVE OSOBINE


STENLEJ


Potiče iz SAD. U nastala je 1912. Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta. Kruna je piramidalna, a ramene grane dosta retke. Nije uvek dovoljno kompatibilan sa džanarikom kao podlogom. Cveta srednje pozno. Osetljiv je prema poznim, prolećnim mrazevima. Polen nema zadovoljavajuću klijavost. Delimično je samoplodan. Relativno je otporan prema plamenjači, rđi i suši, a tolerantan prema virusu šarki. Dobri rezultati postižu se sa Stenlejem na struktu rnim, umereno vlažnim, blago kiselim, i plodnim zemljištima.                                                         Stenlej je na sejancu džanarike na kiselim zemljištima osetljiv prema patogenim mikro organizmima. Plod je krupan (oko 36 g), ovalno-izdužen, tamno plave boje i privlačne spoljašnosti. Sporadično se javaljaju plodovi blizanci. Meso je zelenkasto- žuto, čvrsto, dosta sočno, sladunjavok ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i odvaja se od mesa. Prezreli plodovi lako otpadaju. Transport dobro podnosi.          Vrlo rano počinje da rađa. U punoj rodnosti rađa redovno i obilno. Dohodak stenlija je pozitivan od pete godine starosti zasade. Plod stenlija može se koristiti za potrošnju u svežem stanju, za sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Preporučuje se za gajenje zbog obilne rodnosti, krupnih i privlačnih plodova, tolera ntnosti prema virusu šarki, kao i zato što je sorta kombinovanih osobina.


ČAČANSKA RANA


-Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibri dizacije. Priznata je za novu sortu u SFR Jugoslaviji 1975. godine. Sazreva krajem prve dekade jula. Sre dnje je bujna, polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za čačansku ranu su: čačanska lepotica i čačanska najbolja. Čačanska rana prorodi rano, i rađa dobro i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto-zeleno, čvrsto, dosta sočno, aromatično i slatko. Koštica se odvaja od mesa. Preporučuje se za gajenje kao vrlo rana i rodna stona šljiva, krupnih, kvalitetnih i transportabilnih plodova i zadovoljavajuće otpornosti prema bolestima.


ČAČANSKA LEPOTICA


-Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibri dizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva krajem jula-početkom avgusta. Srednje je bu jna. Polen ima dobru klijavost, delimično je samoplodna. Prorodi rano, a rađa dobro i redovno. Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa itraženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Koštica se odvaja od mesa. Čačanska lepotica se preporučuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. To je veoma dobra stona šljiva u svojoj epohi sazrevanja.


ČAČANSKA NAJBOLJA


-Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibri dizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva sredinom avgusta, tj. nedelju dana pre stenlija. Bujna je sorta. Polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za čačansku najbolju su: čačanska rana i čačanska lepotica. Plod je vrlo krupan (oko 48 g.), jajast, tamnoplave boje sa izra ženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenkastožuto, vrlo čvrsto, dosta sočno, aromati čno i vrlo ukusno. Koštica se odvaja od mesa. Plod može dugo (2-3 nedelje) da se održi na grani a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. Čačanska najbolja preporučuje se za gajenje kao stona sorta zbog kavalitetnih i vrlo krupnih plodova, odlične transportabilnosti, ranog početka rađanja, redovne i obilne rodnosti, otpo rnosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjači i rđi. To je odlična stona sorta šljiva i svojoj epohi sazrevanja.


Šljive rađaju na jednogodisnjim granama razlicite duzine – na dugackim lastarima, na kratkim rodnim granama ili na majskim kiticama. Zavisno od toga na kakvim granama pretezno rađaju, sorte šljive se dele u tri grupe.
U prvu grupu spadaju sve japanske i americke sorte koje radjaju na jakim i dugackim jednogodisnjim granama, koje su obicno mesovite (i cvetni i lisni pupoljci). Na ovim mesovitim rodnim granama, pored ploda, obrazuju se kratke rodne grancice za sledecu godinu, ali se one ne koriste jer daju slabiji kvalitet ploda. Za dobar rod neophodno je pri rezidbi ostaviti samo dovoljan broj jednogodisnjih mesovitih rodnih grana. Da bi se obezbedio obilan i kvalitetan rod, ove sorte se moraju rezati svake godine, slicno kao i breskva. Sve sitnije grane i grancice koje ne sluze za rod ili zasenjuju rodne grane, uklanjaj se potpuno.


Drugu grupu cine sorte evropskog porekla (glavni predstavnik je “pozegaca”). Rađaju pretežno na kratkom jednogodišnjem drvetu koje je izbilo iz dvogodišnjeg ili starijeg drveta. Ova grupa ima i dve podgrupe: sorte koje obrazuju rodno drvo pretežno na dvogodišnjim granama (“požegača”, “azenka”, “imperijal”, “ana spet”) i sorte koje ga obrazuju na debljim osnovnim granama (“stenlej’). Sve ostale grupe i grančice pri rezidbi se uklanjaju, što važi i za rodno drvo, ako je pregusto.


U trecu grupu spadaju “mirabele”, “crvenka ranka” i svi tipovi dzanarike. Ove sorte se rezu kao kajsija.

ŠLJIVA--UZGOJ VRSTA 115-sl10
Admin
Admin

Broj poruka : 526
Datum upisa : 09.01.2014

https://biljke.bosnianforum.com

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu