Trešnja--Prunus avium

Trešnja je listopadno drvo, naraste od 15-32 m visoko, a obim stabla iznosi do 1,5 m. Kora drveta je glatka. Listovi su joj jednostavni, ovalni, dugi od 7-14 cm, a 4-7 cm široki, mat zelene boje. Cvjeta rano u proljeće, u isto vrijeme kad i lista. Cvjetovi su grupisani u cvatove, od po 2 do 6 cvjetova. Pojedinačni cvjetovi su bijeli sa pet latica. Oprašuju ih pčele. Plod trešnje je crvena bobica, 1-2 cm u promjeru, zavisno o sorti. Zrije krajem proljeća

USLOVI GAJENJA TREŠNJE

Od klimatskih uslova za gajenje trešnje posebno značenje ima temperatura, i to u prvom redu apsolutne minimalne tokom zimskog mirovanja, na početku i na kraju vegetacije. Raspored padavina tokom vegetacije je vrlo bitan u fazi rasta ploda, a posebno u fazi bubrenja ćelija i dozrevanja. Dosta je otporna na niske temperature, tokom zime izdrži, kraće vreme, i do -28 0 C. Prilikom odabira parcele za podizanje zasada treba imati u vidu mogućnost pojave kasno procnih mrazeva. Veće količine padavina u fazi dozrevanja plodova prouzrokuju pucanje plodova i izraženiji napad bolesti i štetočina, naročito trešnjine muve. Intenzivan gajenje trešnje zahteva duboka, dobro drenirana i plodna zemljišta. Trešnja gajenja na divljoj trešnji (podlozi) bolje podnosi nešto teža zemljišta ilovastoglinaste teksture. Nasuprot tome, ne podnosi teža zbijena zemljišta. Ukoliko je zemljište duže vreme prekomerno vlažno (slaba prozračnost), koren počinje da truli.

Trešnja zahteva đubrenje sa većim sadržajem organske materije i koja su biološki aktivna. Poželjno je da reakcija zemljišta bude neutralna do slabo kisele reakcije. Jako karbonatna i alkalna nisu pogodna za gajenje trešnje, jer je u njima prisutan poremećaj u ishranom gvožđa, tj. hloroza lišća

SORTE TREŠANJA

BING
Sorta Bing je jedna od najstarijih sorti koje se još uvek gaje. Plodovi sorte su krupni. Meso je čvrsto i hrskavo, slatko i sočno, veoma lepe arome. Iako ima veoma kvalitetan plod ova sorta takođe ima slabosti u pogledu gajenja. Niske zimske temperature mogu predstavljati problem, kao i osetljivost cvetnih pupoljaka na prolećne mrazeve zbog ranog vremena cvetanja ove sorte. Plodovi lako pucaju usled kiše i ovu sortu treba gajiti u područjima u kojima nema kiše 2 – 3 nedelje pred berbu. Sorta ranog vremena zrenja sa vremenskim rasponom od 60 – 75 dana između perioda punog cvetanja i berbe. Samobesplodna sorta. Dobri oprašivači su sorte Van i Rainier.

LAPINS
Jedna je od najlepših sorti trešnje tamno crvene boje. Samooplodna. Plod je krupan, tamne burgundsko crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, slatkog ukusa, odličnog kvaliteta, ukusa i arome.
Tolerantna je prema pucanju plodova. Stablo dobro podnosi zimske mrazeve, rano plodonosi i obilno rada. Sorta ranog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju oko dve nedelje posle sorte Bing. Ima 17-19% šecera.

SUMMIT
Ovo je sorta sa veoma privlačnim plodovima. Plodovi su veoma krupni, srčastog oblika, čvrsti, hrskavi, sa sjajno crvenom bojom pokožice. Odličan odnos šećera i kiselina čini plodove ove sorte veoma ukusnim. Relativno dobro podnosi niske temperature, što znači da tokom izvesnih godina može doći do problema u pogledu ove osobine koji dovode do pojačane pojave bakterijskog sušenja prouzrokovanog Pseudomonas siringae. Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Samobesplodna sorta, srednjeg do kasnog vremena cvetanja i srednje do kasnog vremena sazrevanja

REGINA
Nova sorta, poreklom iz Nemačke koja je tržišno sve zastupljenija među komercijalnim sortama tamno crvene trešnje. Regina dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom padavina. Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa, otporan je na pucanje. Sorta kasnog vremena cvetanja i sazrevanja. Samobesplodna je.

EARLY BIGI (RANA BIGI)
Proizveo ju je selekcioner P. Argot u Francuskoj. U proizvodnju je puštena prvi put 1998. godine. Vrlo je rana sorta, a preporučujemo se gde postoje uslovi za vrlo rano sazrjevanje. Ova vrlo rana sorta dozreva 2 do 5 dana pre, prije cenjene vrlo rane sorte Burlat i njezina klona Burlat C1, a to bi bilo oko 20. maja. Sorta razvija vrlo bujna stabla sa širokim krošnjama, s velikom obrastajućom rodnom površinom. Osim velike bujnosti, rano ulazi u produktivno doba i daje redovne i visoke prinose. Cveta kasno. Sorta se ne može oploditi sopstvenim polenom, tj. nije samooplodna već se oplođuje polenom sorti Burlat, Lapinsa i Sweewt heart. Plod je veliki, prosečna masa ploda iznosi od 9 do 10 grama. Oblik je okruglasto plosnatog a kožica mu je crvena. Meso je čvrsto, crvene boje, slatkog do slatko-kiselkastog ukusa. Plodovi dozrevaju vrlo rano ali ne jednolično, pa berbu treba sprovesti u tri navrata. Inače su plodovi srednje osjetljivi na pucanje kožice i mesa, ako u vreme dozrevanja, odnosno bubrenja ćelija učestalije padaju kiše.

ENRICA (ENRIKA)
Sortu je uzgajio istaknuti talijanski selekcionar i stručnjak za trešnju prof. dr. G. Bargioni na Institutu za voćarstvo u Veroni. Sorta je puštena u proizvodnju 1997. godine. Plodovi joj dozrevaju izmedu 16 i 20 dana poslije sorte Burlat, što bi odgovaralo približno oko 15. juna, što zavisi pre svega o klimatskim uslovima proizvodnog područja. Razvija bujna stabla sa srednje širokim krošnjama. U rod, ulazi vrlo rano, a rodi obilno i redovno. Cveta srednje rano. Sorta je samooplodna, pa se može oploditi sopstvenim polenom. Plod je srednje velik, srcolik, tamnocrvene boje. Meso je dosta čvrsto, crvene boje, dobrog slatko-kiselkasta okusa. Peteljka je srednje duga. Sorta je prikladna za mašinsku berbu, odn. trešenje. Ukoliko u vreme zrenja učestalo padaju kiše tada puca kožica na plodu.

PREUZETO SA POLJOBERZE.